Bukvalno sam u dva dana odgledala seriju “Mr. Robot”. I naravno da sam oduševljena. Baš mi se sviđa, a maloprije sam već našla zamjenu u “Orange Is The New Black” no, više o tome uskoro.
Čitav život patim što nemam dara bar za informatiku. Oduvijek me to zanimalo, obožavala sam to, ali prosto tu fali ključni faktor – malo talenta. Gledajući Eliota u seriji, probudila mi se ta bolna tačka. To je tako dobra stvar, poznavati kompjuterske sisteme, poprvaljati, obarati, hakovati što da ne. Jeste neki prekršaj, ali srećom zakona o tome još nema.
Druga stvar kod serije je to što je jako realna. Nažalost, društvo nam je tako, korumpirano, sve se vrti oko novca i moći koji pripada 10% ljudi, ostali se pate i krpe kraj sa krajem. Potrebna nam je jedna velika i važna revolucija, da se neke stvari promijene. Mislim da je serija sasvim inspirisana Anonymous pokretom, jer ima dosta sličnosti. Isto tako “Evil Corp” je izmišljeno ime, a označava “Dell”. Sve je urađeno tako dobro i tako realno. Baš mi se sviđa.
No, pretjerano gledanje serija može biti bolest. To mogu da potvrdim. Više ne znam ni koje sam pregledala i koje želim da pregledam. Svaki put kada pričam sa nekim, kažu mi za neku novu seriju, a ja hoću da izludim. Od svih serija i produkcijskih kuća, Netflix je najbolja, izbace sezonu od 13 epizoda u jednom danu. Caka je u tome da seriju moraš “zagristi”! “House of cards” je Netflixova serija, ali ja je nisam zagrizla. Dobra je, priča je super, sve to stoji, ali ja nisam zagrizla, a odgledala sam pola prve sezone. Neke stvari ne možeš da isforsiraš.
Žalim i žaliću što nemam umjetničkog dara, što nisam upisala medicinu i što nemam dara za informatiku! Mada, nije sve propalo. Menadžer za odnose s javoćšu može da radi u sva tri navedena sektora. Ha! Možda ima nade…
