Koji mi je ovo promašaj do sad, ja ne znam. Četvrti? Jedna od kompanija me na samom kraju odbila, džaba sve konstrukcije snova, sve se raspršilo jednim jedinim mejlom. Tako ti je to kad drugi ljudi koji te ne poznaju, koji te nisu čak ni vidjeli odlučuju o tvojoj sudbini.
Šta sada da radim? Da čekam i druge da se jave. Tačnije da čekam na njihovu milost da se uopšte jave, jer su nemoguće neprofesionalni. Šta i tu da radim? Ništa. Do mene nije ništa. Ne mogu da se nerviram, ne mogu da se ne nerviram, jer je ovo više prešlo sve granice.
Završih faks, ganjala stipendije, pokidala se oko toga i ništa. Sa momkom sve divno, krasno i to propade, probam ovo prvi put, ne prođem, probam drugi put prođem do kraja i na samom kraju me odbiju. Ima li još šta živote da me pogodi u ovoj godini?
Ova godina mi je najgora do sad. Bukvalno otkad je nastala 2016. sve mi je krenulo naopako. Čega god se uhvatim, sve se rasipa, ja stvarno više nisam pametna. Izgleda da budale svuda glat prolaze, a mi što se kidamo i što se pojedosmo da nešto uradimo, ništa nam ne ide od ruke. Ja više ništa ne znam.
Mislila sam da su svi ovi kiksevi bili sa jednim razlogom – da ću uspjeti ostvariti sve što sam željela sa ovom prilikom, ali ne lezi vraže.
Znam da nije sve gotovo, ima još nade za ovu drugu gospodu i njihovu milost. Ali, ne mogu da se nadam i stvaram slike u glavi, da maštam i ponovo krenem sa njima ispočetka. U suštini sam ih otpisala još odavno. Sad ne znam šta da mislim.
Ako i to propadne, znam da nije smak svijeta, ali onda sam stvarno nemogući baksuz i ne znam šta ću raditi sledeće. Stvarno sam bez riječi.
Ovu sliku sam uramljenu dobila od brata kad sam pocela doktorirati i godinama mi je bila na oku postavljena i dosta sam je puta ogorceno gledala 😀 Bitno je da si zdrava i da se ne predas a kad tad ce doci i tvoje vrijeme. Mozda da opises koje poslove trazis, ko zna mozda se neko nadje sto cita da moze i pomoci.
Zelim ti puno srece i uspijeha!
Hvala ti puno na podršci! 🙂 Znam da se ne treba predati, to me jedino i održava, vjeruj mi, jer bih drugačije pukla na sto miliona komada. Do sada sam htjela posao u struci, u marketingu/PR-u, ali otkad sam prošla za stjuardesu, samo sebe vidim u tom poslu. Bukvalno, sve ostalo mi je okej, ali vidim se u avijaciji i Bog. Nadam se da će upaliti kod ovih drugih. 🙂