Prije neku noć razmišljam kako blog imam već osam godina, naravno ne na ovom portalu, nego uopšteno se ovim bavim već dugi niz godina. U zadnje vrijeme dosta slabije, ali eto, opet pišem. Nekada sam pisala i svaki dan. Posebno kada imam neki problem. Nije da sada nemam problema, imam, ali manje dijelim to na blogu.
Mislim da je ovo jedan od najboljih načina da čovjek prenese ono što mu se dešava u glavi i životu. Naravno, ljudi koji su talentovani i imaju način kako to da filtriraju, to je divno. Ali, mi koji smo uskraćeni talenta za umjetnost, imamo ovo. Pisanje. Pa kakvo god.
Generalno, prenošenje osjećanja i misli na papir, pa makar i virtuelni papir je stvarno značajno. Još, blogovi su kreirani tako da i drugi ljudi mogu da podijele njihove misli sa tobom, što je divno.
Smatram da ne treba odustati od ovog načina ličnog iskaza, iako ne može svakodnevno da se ažurira, ne treba skroz zapostaviti blog. I drago mi je što vidim da broj modnih blogerki naglo pada. Jedno vrijeme je bila katastrofalna ekspanzija tog neshvatljivog čuda. Ispadoše one blogerke, a mi knjiški moljci. Pokupiše nam titulu, ali sve dođe na svoje. Uvijek.
Pa meni su one bas fascinante (kao grupa, mada priznajem ne citam ih :/) kako im se da slikati nonstop i haj to nego se jos dobro slikaju. A ja kako god okrenem ispadne slika katastrofa. Tako da mislim da nije bas ni lako postati neka poznata modna blogerka 😀
Nije lako postati poznata, to samo uporne mogu. S jedne strane bilo ih je more, svaka je bila “fashion blogger”, s druge strane to je sasvim super način da se zaradi, putuje, ako je dovoljno uspješna. Ne osuđujem ja nikoga, nego mi je samo zasmetalo što pokupiše titulu blogerašima pravim. Nekako je dobilo novo značenje sa njihovim trendom modnih blogerki.