Result

Konačno su stigli rezultati IELTS-a, mislila sam da nikad neće. Potajno sam i željela da ne dođu, ali ipak zadovoljna sam. Prosječna ocjena mi je 7.5. Slušanje 7.5, Čitanje 8, Pisanje 6.5, Pričanje 7. S obzirom da je 9 maksimum, a nula minimum, ja sam zadovoljna rezultatima. Slušanje i pričanje je moglo biti 8, ali sa njihovim idiotiskim kriterijumima 8 je teško dobiti, o 9 ne mogu ni da maštaju ljudi koji pričaju engleski od rođenja, a ne mi. Bar mi tako rekoše. Sve u svemu, ja sam zadovoljna.

Kontam nešto kako sam ova dva – tri dana jako emotivna. Ne znam što. Valjda mora jednom godišnje to da naiđe. Nisam emotivna po prirodi, ne zato što glumim ledenu kraljicu kao ove silne žene što glume. Ja sam prosto takva. Ako plačem, to je jednom godišnje i vezano je vjerovatno za knjigu, film ili smrt kera na filmu. No, biti emotivan je dobro, izbaciti sve iz sebe je dobro. Ovo što sam ja, nekad je dobro, nekad ne.

Isto tako, shvatila sam da svako zaslužuje mir, da svako zaslužuje da mu se ublaže posljedice sopstvenih izbora. Ako sam u mogućnosti nekome da to olakšam, hoću. Ne mogu nikoga da mrzim i ne želim nikoga da mrzim. Nisam takva. Ovih dana sam u takvom raspoloženju da bih sad mogla početi plakati, a nemam razlog stvarno.

Takođe, ponekad moje reakcije kasne. Tek nakon što se nešto dogodi, posle recimo sat ili dva, ja počnem reagovati. Ne znam zašto je to tako. Ali, dešava mi se često u zadnje vrijeme. Isto kao da sam nesposobna da reagujem u datom trenutku.

Sledeći post će biti o knjizi koju čitam, koja me je bukvalno oborila s nogu! Moram ovdje da napišem, jer sam prošli put zaboravila šta sam htjela pisati.