Evo ovih dana ne znam gdje mi je glava. Od jednog ispita koji je ostao da se uči, nastao je haos, od jednog se napravio još jedan plus dva seminarska. Za sve četiri godine, napisala sam tri seminarska, i to dva u ovoj završnoj godini. Oba su bila moranje. No, odoh predaleko. Najgore je što je jedan ispit sutra, a drugi u subotu. Fešta.
No, to nije poenta ovog posta. Cilj mi je bio da napišem kako je jako teško naći osobu koja će biti sve u jednom, tj. bar približno sve u jednom. To je definicija srodne duše. Neko ko će biti tvoj najbolji prijatelj, tvoj momak, tvoj ljubavnik. Sve u jednom. Neko ko će te podržavati, čak i kada misli da ideja nije toliko dobra, neko ko će biti tu za tebe i kad je loše i kada je sve savršeno. Hajd’ to nađi. Jašta. Jedva skrpiš da nađeš prijatelja danas, a ne nekoga ko je sve to u jednoj osobi. Jako je teško to naći. I obično kada neko nađe srodnu dušu, to je to.
Opet volim okrenuti na onu dobro poznatu “Za svakog postoji neko”. Možda, možda ne. Sve zavisi. Evo, moje drugarice iz srednje i osnovne se vjerile, neke se udale, rađaju drugo dijete. Mene spopadaju đedovi.
