Kako prolazi vrijeme, (a osjećam se kao da imam 83 godine, a ne 23) sve manje i manje razmišljam o drugim ljudima, drugim stvarima. Zaista me ništa ne dotiče osim mog života, mislim nikad i nije. Ali, čovjek ponekad pridaje značaja nekim tako nebitnim stvarima poput drugih ljudi i njihovih života, poput besmislenih politčkih igara, medija, kiča i šunda.
Trudim se da postanem veće biće. Ne samo da ostvarim materijalno, to je sve samo materijalno – bez čega se ne može, nažalost, ali trudim se da ne robujem takvim mislima, takvim stvarima. Ne interesuje me šta drugi ljudi rade, čime se bave, koga ljube ili mrze. Zaista, svako treba da vodi računa o svom životu i da bude to što jeste. Pusti me da živim, kad sam već ja tebe pustila.
Ne zanimaju me šeme, frajeri, veze za jednu noć (nešto što mi ni danas dan nije jasno, isto kao i prevara). Sve mi je to besmisleno. Ne vidim poentu u tome nikako. Ako mi se svidi neko, ne može mi se svidjeti za samo jednu noć. Kako to uopšte funkcioniše? Kao svidiš mi se sad i to je to? Je li? Ne razmišljam tako usko i tako primarno. Ne osuđujem nikoga ko to radi, ali meni je to baš neshvatljivo. Prevare, šeme, kombinacije, veze za jednu noć imaju jedan te isti primarni osnov. Životinjski nagon i to je sve. A, hvala Bogu daleko sam iznad toga.
Želim da postanem bolji čovjek, želim da pokušam da pomognem životinjama i ljudima koji ne mogu da uspiju bez nečije pomoći. Želim da osjetim da sam više od čovjeka koji robuje ovakvom gadnom društvu, sistemu i egu. Neću da robujem svom egu. Tek kada se oslobodim toga, postaću veća. Najteža borba je borba čovjeka sa samim sobom. Uvijek je i bila.
Ne mogu da se povezujem više sa ljudima koji su na nižoj vibraciji od moje, u smislu da nam svijest i podvijest nisu na istom nivou. Ljudi koji inspirišu, koji ti otvaraju vidike, sa kojima učiš, rasteš, dijeliš iskustva i mišljenja su jako rijetki, i jako ih je teško naći jer bukvalno ne pripadaju ovom svijetu. Odvojili su sebe od ega, od te težine i robovanja. Lutaju univerzumom i ne moraju čak ni da diskutuju na temu jednakosti, jer su shvatili da su svi jednaki već od rođenja.
Ljudsko biće zaista jeste moćno biće, šteta što mnogi biraju da ostanu samo čovjek ispunjen materijalnim željama, egom, nagonom i sebičnošću.
